С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Ти чујеш Песму Сунца и шарене цветне корале у краљевско— плави дан;
и музику свих звезда, магијску Тајну ноћи, и птице ти Лет је знан.
Гором те чекају срне, лептири венац ти праве, ласте на руке лете;
пути те далеки здраве јер ти си њихов цео: песник и велико дете.
А промичеш ко ветар крај наших улица, кућа: усамљен, близак и стран,
и носиш наш заједнички живот ко звездану заставу сјајну дигнуту у неба Сан.
И док занесен идеш цвет заборава ниче, где твоја нога крочи,
а вечно цветају плава мора тамо... иза зелених гора азурно за твоје очи
те бездане... бездане очи.
167