С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ФУГА У СВЕМИРУ
Поново се свемир игра осјећањем мојим смјело . Галаксије и звијезде премет чине хитро . Моје срце , ко комету , бацају кроз вртлоге , немани и тмине . Уживају у игри , јече смијехом бистро .
Нирвана је громка изаткала пређу , Астрономско клупко , мрежу густу звјезданих чворова . По том рупцу , немоћно , котрља се тијело мало , Ношено тежином планетарних џинова .
Залутали кепец једној сврси служи : Разоноди , доколици разузданих богова . Одјекују смијехом несагледни углови , Бруји пећина сфероидних дивова .
А оно је тужно , рањено и трошно , Бестјелесне сузе премете му квасе . Скрећућа комета оста да се пита : Каквом се то молбом болне игре гасе .
16