С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЗИМСКА РУЖА
Ружин трн , ружина језа . Ледени сок стаблом јој преза .
Из жиле у лист , петљом кроз вене , Од иња дах искри јој тјеме .
У снијегу је булка , пркосан цват . Бријегу је јагода , уснама врат .
Црпећи студ , топлотом дише . Снага њена зиме сок брише .
Њена је душа искрена бит , Да буде румена , топлотна нит .
За друго не зна . Јалова ријеч . Инстинктом вођена , глува је већ .
Топла изнутра , али још мало . Мразном соку живот се дао .
Истрај , ружо , за малу наду , Зрно и издан што безнађе краду .
Не дајем ријеч . Мисао држи . У цвасти душе студен издржи .
15