С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЈОШ САМО ОВДЕ СЕ СРЕЋЕМО
Пишем ти јер једино тако још умем оно што мислим негде да сместим. Занемела сам, свака реч у грлу ми застаје, баш онако како си желео да буде.
Пишем ти и нек ово буде последње писмо и последње место на ком се срећемо. Пишем зарад прошлих дана оних који су се таљигали, и оних ноћи у којима једино звезде знају како смо љубав тамничили и убили.
Пишем ти због сваког сутра, у која идем са два кофера- не пакуј ми ни мрве своје жртве тај терет, ипак, теби остављам. Пишем ових неколико редова јер желим да знаш да имам још дуге између два длана и вере у један обичан загрљај у свим бојама.
157