Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 158

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ТИШИНА
Усели се тишина између нас као оловни војник у свој вечити ратбез крви побеђује једну реч, осмех и безвремени загрљај.
Лаже да уздах не познаје, лаже да не слути на невољу, док отима мир у грудима и заводи реке узводно да теку стрмим кањоном ка мојим очима.
Усели се тишина између нас и слади се неделимачија је реч некад била гласнија, чија је жеђ за отровом била највећа.
Од олова нову армију лије да љубав никад не победи. 158