С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
помогну у ситуацијама кад не знамo шта ћемо . Но , данас сам одлучила да не дам своје расположење ни за какву секирацију ( читај – нервирање ).
Улазим у двориште своје школе као да сам ослободила Бањалуку , што би се рекло по народски . Спретно улазим на врата , насмијана лица , насмијана ја , све идеално . Састанак почиње . Занимљиво је да у свакој прилици постоје особе које више причају од осталих и да обично то што говоре и није у директној вези са свима осталима , али да сви остали ћуте и слушају , ма колико то излагање трајало . Све мислим проћи ће , покушам и ја коју да „ пропелим “ ( бакин израз , преведен значи „ покушати нешто рећи “), али не иде ! Одустанем и помолим се да нам некако крене и да завршимо , и да коначно схватимо шта је проблем а шта проблем није . И вјеровали или не , све се ријеши у тренутку ! Јееееее , одлазим међу дјецу и захваљујем се Богу јер ми је одраслих већ преко главе у овој години ( част изузецима ).
Некако сад , након свега што ми се десило у протеклој години , више осјећам људе око себе , осјећам и саму себе више и молим се . Док ми један дјечак рецитује пјесму за предстојећу свечаност , а други ученици припремају представу , ја не осјећам ни тренутак нервозе нити ми је бучно , нити ме ишта нервира . Све тече , све некако иде . Понекад помислим да у свеопштој ери врло амбициозних подухвата у области образовања ( пројекције , презентације , огледни часови ) најамбициознији би можда био када би се више радило на јачању личности наставника и личности ученика . Та веза је једина сигурност у настави која нам треба , а данас , чини ми се , у свеопштој ери некомпетентних на свим пољима , а не само у образовању , то заиста и јесте оглед . Доста више папирића , коцкица , презентација ! Презасићени су и ученици да им ми лошије него што они то умију , кориштењем савремених технологија и разних видова квази креативних ствари , објашњавамо лекције . Засићени су и када
150