Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 151

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
се оде у другу крајност, када се само „ бифла“( читај – непрекидно говори), а не објасни се ништа. Када ученик заволи предмет, нема тога што не може научити! Тако је и са мном, са свима нама. Потребно је да и ми, наставници, заволимо те наше састанке, рецимо да не буду мучни, да говоримо колико и кад заиста требамо. Дијелимо несебично разумијевање и знање. Ријечи нису свемоћне, поготово кад се бацају у вјетар.
151