Енеини огледи
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Енеини огледи
Пише: Енеа Хотић, проф. српског језика и књижевности
САМО НАМ ЈЕ ЉУБАВ ПОТРЕБНА
Претпосљедњи дан школе. Лијепо је то кад угрије у децембру па ти се лице раскрави, а руке могу слободно да се крећу не тражећи топле џепове. Некако ми топло и око срца. Ниједна улица ми није толико дугачка, ниједан проблем не изгледа тако огроман. Нисмо ни свјесни колико то магично сунце зна да ублажи све па и оно што директно нема везе са њим. Све ја то знам, но, не бих сад да дијелим савјете како шта треба. Сви паметни људи знају доста о себи самима или се Живот постара да то сазнају прије или касније.
Прије школе сам отишла да себи пред Нову годину купим још мало слободе – читај платила сам рачуне, па сад тако идем улицом привидно безбрижна, мада ми примисли као леденице долазе у главу, али ја их одбијам и топим својим лаганим ходом и погледом према небу. Тамо и јесу сви наши одговори... Примијетила сам да и дјеца кад одговарају кад се премишљају и траже одговоре, често упуте поглед према горе, ваљда сви очекујемо да нам небеса
149