С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
идентификацију са главним јунаком. Бекство од стварности је темељно и успешно не зато што дете-читалац улази у потпуно другачији свет, већ управо стога што је тај секундарни свет само прерушени, поједностављени приказ стварности, који читаоцу може пружити осећај познатог, постојаности и безбедности – на крају сваке књиге, зло бива побеђено или бар привремено сузбијено. Истовремено, нуди се сведен и једноставан модел света, очишћен од већине „ реалних” савремених проблема; тамо где их се дотиче, они су доследно поједностављени и / или маскирани( расизам у виду нетрпељивости између чистокрвних и нечистокрвних чаробњака) како би се могло понудити неко лако решење. Књиге Џоане Роулинг читаоцу поручују да је сваки свет устројен према одређеним друштвеним правилима којима се треба покоравати јер нуде безбедност и духовну удобност; у исти мах, списатељица удовољава дечјим ескапистичким жељама и њиховој потреби за социјализацијом.
Постоје, дакле, две основне одлике имагинарних светова у књижевности за децу, наизглед супротне: очуђеност, необичност приказаног света, и његова суштинска присност и познатост. Временско измештање у неку, ма колико фантастичну, прошлост популарно је управо стога што спаја ове две тенденције. Док бришу проблеме савременог доба – еколошку катастрофу коју проживљавамо, распад старих вредносних система, општу економску несигурност – имагинарни светови у дечјој књижевности отварају могућност да се о тим истим проблемима проговори метафорички, да би се свели на размере „ примерене деци”. На тај начин, забрињавајуће теме могу се актуелизовати било као непроменљиви део устројства света, било као стање које се може побољшати личним делањем. Све зависи од писца и од склоности читалачке публике.
128