С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
или научно-фантастичних помагала) доспевају из примарног у секундарни свет. Као што примећује Марија Николајева у Магичном коду, та путовања су већином кружна, завршавају се повратком у примарни свет. Постоје, међутим, и значајни изузеци( Браћа Лавље срце Астрид Линдгрен, Хронике Нарније К. С. Луиса).
Фантастична књижевност за децу је током одређених периода у појединим земљама критикована и чак активно сузбијана из идеолошких разлога( земље Источног блока у периоду ждановизма, али и западна Европа). У последњих двадесетак година, напротив, доживела је невероватан успон како на комерцијалном тако и на критичком плану. Тренутно је једна од најпопуларнијих светских списатељица Џоана К. Роулинг, позната управо по фантастичној серији о Харију Потеру. У ограниченом оквиру овог чланка, позабавићу се разлозима за популарност фантастичне књижевности за децу.
Једна од главних критика упућиваних фантастици одувек је била та да одваја читаоце од „ стварности”, нудећи им јевтини ескапизам. У књижевности за децу ова се тенденција могла сматрати нарочито опасном, будући да је, према критичарима, могла навићи децу да не траже решења за своје конкретне проблеме, већ да се повлаче у сопствене имагинарне светове у којима су тешкоће из стварности или унапред решене или једноставно прећутане. Ерик Рабкин у својој књизи Фантастика у књижевности посвећује читаво поглавље фантастичном и бекству, закључујући да „ ако познајемо свет у који неки читалац бежи, онда познајемо свет из ког долази”. Од шездесетих година датира својеврстан обрт у проучавању и писању књижевности за децу, на сцену ступају радикално лево орјентисани теоретичари који захтевају њено преосмишљавање, нове текстове који неће одражавати старо виђење света већ ће децу подстицати на самостално размишљање и делање.
123