С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Упоредо са тим, појављује се низ књига које одговарају новим условима и које би раније биле незамисливе – рецимо, Конрад из конзерве Кристине Нестлингер, у којој фабрика деце заинтересованима испоручује конзерве са већ развијеном, образованом и лепо васпитаном децом. Главни јунак, Конрад, успева да се избави од родитеља којима је намењен управо стицањем здраве дозе непослушности и самосталности.
Упадљиво је да су у савременој књижевној продукцији овакве књиге мањина. Већина секундарних светова у последњих двадесетак година има заједнички именилац – слабо прикривену носталгију за прединдустријским добом и стабилним, конзервативним друштвом. Огромна већина савремених књижевних дела за децу која постулирају имагинарне светове припада жанру епске фантастике. Ти секундарни светови су ретко када урбани, описивана друштва углавном подсећају на( западно) европски средњи век, што се делимично може приписати томе што користе мотиве и опште реквизите бајки. Најутицајнија су свакако дела Џ. Р. Р. Толкина, који је стварао светове са великим отклоном ка англосаксонском наслеђу, покушавајући, према сопственим исказима, да синтетише енглеску псеудомитологију. Од средине педесетих година, у књижевности на енглеском говорном подручју, а касније под њеном превлашћу и другде, постоји стални ток књига са мање-више истим толкиновским репертоаром чудесног, и бићима преузетим из нордијске и келтске митологије( вилењаци, тролови, змајеви итд.), која се до бесвести рециклирају. Извесно освежење је наступило када се негде крајем осамдесетих година, најпре у научној фантастици, развио поджанр стимпанк, да би касније, преко дела попут романа Филипа Пулмана, ушао и у књижевност за децу. Писци стимпaнк-а углавном постулирају алтернативне светове у којима се технологија развијала другим путем а фосилна
124