С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
њему антагонизми спонтаности и природности и цивилизацијских норми веома изразити. Док бајка, напуштајући стварни свет и одлазећи у сфере чудесног и непостојећег, не потреса нимало смисао и логику реалности, не угрожава сигурност и извесност постојећег, фантастична прича својим „ бекством од стварности” чини побуну против детерминизма, чврсте логике, проверених и вечних истина; док бајка штити постојеће стање, кочи преображај и све своди на непромењиви прототип, фантастична прича уклања границе, отвара просторе непосегнутог и слободног.
Имагинарни светови у књижевности за децу: бекство као повратак
Модерна књижевност за децу, могло би се рећи, почиње од Алисе у земљи чуда Луиса Керола. Земља чуда је истовремено и један од најпознатијих имагинарних светова( овде тај термин користим у ужем смислу, дакле не означавајући било који фикционални, описивани свет, већ управо свет који се бар једном одликом упадљиво разликује од стварно постојећег; такви су превасходно светови који се описују у области фантастичне књижевности и за које ћу у даљем тексту користити одомаћени назив „ секундарни светови”, који је први увео Џ. Р. Р. Толкин.)
Структура секундарних, фантастичних светова у књижевности за децу ограничена је истим нормама које важе за сву дечју књижевност. Не прекорачују се одређене границе – нема агресивног, вулгарног језика, детаљног приказивања сексуалности нити упечатљиво приказаног насиља; такође, пожељно је да дело има оптимистичан тон и срећан завршетак, али не и обавезно. Протагонисти оваквих наратива најчешће су деца која на неки начин( путем магије
122