С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
речи обојене љубичасто , што му , кад мисли нешто лепо , из рукава испадају звезде .
Према Милану Црнковићу ( он у свом одређењу користи и ставове других аутора ), фантастична прича се од бајке издваја својом уверљивошћу („ унутар неверодостојности постоји веродостојност , унутар ирационалности рационалност , унутар сна јава ”) 6 . Вредности фантастичне приче су у имагинацији , у саосећању и разумевању , у визији и вери – али зар то нису и вредности којима располаже бајка ? Црнковић , даље , као битну карактеристику фантастичне приче узима оригиналност – стоји да постоји само једна Алиса у земљи чуда и један Ветар у врбаку , али , наглашавамо и само једно Царево ново одело и једна Шума Стриборова .
Тешкоће разликовања чудесног и фантастичног , бајке и фантастичне приче , истицане у теорији , нарочито се огледају у конкретним одређењима и сврставањима појединачних остварења . Неизведена до краја , опозиција између бајке и фантастичне приче резултирала је крајњим шаренилом и произвољношћу књижевних критичара и историчара , али и самих аутора ( у насловима прича или збирки ) – Мали принц се , на пример , одређује и као бајка и као фантастична прича , своје приче Бранко В . Радичевић именује бајкама , а књижевна критика их сматра „ симбиозом бајке и фантастичне приче ”, уз увођење термина „ бајковита прича ” и фантастична прича „ нонсенсног типа ”, евидентна је егзистенција и реалистичких прича ( и народних и уметничких ) над којима лебди ореол бајке ( Све , све , али занат ; Бајка о Тадији Стевана Раичковића ).
Коначан биланс је да се и бајка и фантастична прича за децу подводе под један кров , своде се на исто – и једна и друга прибегавају иреалности да би се боље приказала реалност . Бајка води порекло од мита , а преображавање
6
Милан Црнковић , „ Помак у иреално у фантастичној причи ”, Багдала , Крушевац , стр . 158
120