С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
речи обојене љубичасто, што му, кад мисли нешто лепо, из рукава испадају звезде.
Према Милану Црнковићу( он у свом одређењу користи и ставове других аутора), фантастична прича се од бајке издваја својом уверљивошћу(„ унутар неверодостојности постоји веродостојност, унутар ирационалности рационалност, унутар сна јава”) 6. Вредности фантастичне приче су у имагинацији, у саосећању и разумевању, у визији и вери – али зар то нису и вредности којима располаже бајка? Црнковић, даље, као битну карактеристику фантастичне приче узима оригиналност – стоји да постоји само једна Алиса у земљи чуда и један Ветар у врбаку, али, наглашавамо и само једно Царево ново одело и једна Шума Стриборова.
Тешкоће разликовања чудесног и фантастичног, бајке и фантастичне приче, истицане у теорији, нарочито се огледају у конкретним одређењима и сврставањима појединачних остварења. Неизведена до краја, опозиција између бајке и фантастичне приче резултирала је крајњим шаренилом и произвољношћу књижевних критичара и историчара, али и самих аутора( у насловима прича или збирки) – Мали принц се, на пример, одређује и као бајка и као фантастична прича, своје приче Бранко В. Радичевић именује бајкама, а књижевна критика их сматра „ симбиозом бајке и фантастичне приче”, уз увођење термина „ бајковита прича” и фантастична прича „ нонсенсног типа”, евидентна је егзистенција и реалистичких прича( и народних и уметничких) над којима лебди ореол бајке( Све, све, али занат; Бајка о Тадији Стевана Раичковића).
Коначан биланс је да се и бајка и фантастична прича за децу подводе под један кров, своде се на исто – и једна и друга прибегавају иреалности да би се боље приказала реалност. Бајка води порекло од мита, а преображавање
6
Милан Црнковић, „ Помак у иреално у фантастичној причи”, Багдала, Крушевац, стр. 158
120