С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
чудом, али неки аутори виде разлику у природи и карактеру чудесног у бајци и фантастичној причи, које се, у првој, појављује у облицима натприродних бића која не припадају овом свету, као што су аждаје, дивови, патуљци, змајеви, док је у другој натприродно отелотворење човекових снова и жеља, сањарења и халуцинација. Суштинску разлику између бајке и фантастичне приче Роже Кајоа види у томе што се „ свет бајке и стварни свет узајамно прожимају без икаквих тешкоћа и конфликата” 5, а и други аутори разликовање бајке и фантастичне приче заснивају на измешаности и јединству реалног и иреалног у бајкама, насупрот њиховој раздвојености у фантастичним причама. То се нарочито огледа у односу њихових јунака према појави натприродног( чуда): ако се чудо прихвата без унутрашње побуне, сумње и неверице, као могуће( алтернативна реалност) – оно се категоризује као чудесно( бајка); ако се, пак, оно не прихвата и одбацује, ако се са појавом чуда јави недоумица, забуна, страх, отпор, и агресија јунака – одређује се као фантастично( фантастична прича). Овакво разликовање, може вредети само између бајке и фантастичне приче за одрасле( и то оне у којој се натприродно појављује као зло, монструозно и застрашујуће), док се у фантастичним причама за децу чудо готово редовно прихвата као могуће, природно и жељено. Тешко се, наиме, може повући оштра граница између бајке о жељеном детету( Грах Котрљан, Биберче, Палчица) и фантастичне приче Карла Колодија Пинокио, између прихватања летећих ћилима у бројним бајкама и чуда да кишобран може бити балон у причи Еле Пероци. У бајци Немушти језик, јунак се заиста не изненађује што животиње говоре, али се не изненађује ни јунак у фантастичној причи Краљевић и песник Пере Зупца што дечак са друге планете и из друге галаксије говори не отварајући уста, што су његове
5
Роже Кајоа, „ Од бајке до science- fiction”, превео са француског П. Вујичић, Књижевна критика, Београд 1971, стр. 71
119