С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Фантастика у књижевности за децу
Уместо појма фантастично често се употребљавају речи: чудновато, иреално, онострано. Покаткад се за подручје фантастичног каже да је нестварно, а при том се мисли да није истоветно са стварношћу на коју смо навикли, коју видимо, чујемо и осећамо, дакле – доживљавамо у будном стању и дакле можемо објашњавати рационалним мерилима. Међутим, не сме се заборавити да и фантастично има своју реалност. Можда се оправданим може сматрати мишљење да је оно што се дешава у просторима фантастичног само продужено трајање неке претходне стварности. У тој новој реалности све се одвија по одређеном редоследу: увод, заплет, кулминација, расплет. За писца је било важно да је искорачио из реалности, али он и даље мора да усмерава нарацију. Фантастично скоро да увек подразумева извесну недоумицу у смислу да ли је оно што се догађа истинито или нестварно. Отуда Цветан Тодоров каже да „ фантастично заузима време те неизвесности” 3, мислећи на то да се „ посматрач догађаја мора одлучити за једно од два могућа решења: или је реч о заблуди чула, производу маште, те закони остају онакви какви су, или се то доиста збило, догађај је саставни део стварности, али тада овим светом управљају закони који су нама непознати” 4.
Фантастична прича користи немогуће, нереално и измишљено да би детету читаоцу показала да поредак ствари у свету није вечан и да смисао борбе није очување датог поретка или поновно успостављање равнотеже, ако је поредак нарушен, већ, напротив, стварање неравнотеже која, у крајњем циљу, има промену постојећег стања. Тако у
3
Цветан Тодоров, Увод у фантастичну књижевност, Рад, Београд, 1987, стр. 29
4
Цветан Тодоров, Увод у фантастичну књижевност, Рад, Београд, 1987, стр. 29
116