С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
највећих и најславнијих књижевнх дела. Од најстаријих писаних докумената у историји човечанства, Епа о Гилгамешу, Артуријанских легенди до епске поезије Божанствене комедије – фантастичне авантуре неустрашивих јунака и јунакиња, смртоносних чудовишта и тајних мистичних краљевстава очарале су многе читатеље. У том смислу историја фантастике и историја књижевности су нераскидиво повезане и испреплетане.
Историја модерне фантастике почиње са Вилијамом Морисом, пионирем тог жанра из касног XIX века и лордом Дунсанијем који је наставио традицију у XX веку. До средине XX века већина фантастичних дела била је објављивана у истим часописима као и научна фантастика, а често су је писали и исти аутори.
Средином прошлог века две подврсте фантастике постале су врло популарне и утицајне – тзв. племенита фантастика и роман мача и магије. Што се племените фантастике тиче, најважнија дела су Толкинов Хобит и Господар прстенова. Врло су значајна дела и K. С. Левисове Нарнијске хронике. Неки од најзначајнијих аутора романа мача и магије су Фриц Либер, Роберт Е. Хауард и Кларк Ештон Смит. Фантастика је доживела велики повратак у другој половини XX века, често под утицајем ових најпопуларнијих аутора, и по узору на њих „ посуђујући” из митова, епова и средњовековних романа.
Популарност фанастике наставља расти и у XXI веку што се може видети и по резултатима продаје серијала о Хари Потеру, а такође и по филмским адаптацијама фантастичних књига које су постигле статус „ блокбастера” што се посебно односи на трилогију Господар прстенова.
115