С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Што је могло за децу , не би могло за одрасле . Све је казао као да неће , као да не зна шта говори , да би надмудрио и опростио онима који не знају шта раде .
Радовићеве песме имају дупло дно и могу се разумети најмање на још по један начин . Свака је уникат и свака је послужила као матрица са које су други отискивали оно најбоље што имамо у такозваној дечијој књижевности .
У нашој модерној поезији имамо мало шта озбиљније од Радовићевих дечијих песама , а скоро ништа слободније и дубље мишљено , необичније виђено и скупље казано – од његових афоризама .
Писао је за децу , а највише читалаца имао међу одраслима .
Исувише мудар да би био дубљи од свог језика и паметнији од свог народа . Неостварена жеља била му је да напише буквар . Мислим да би тај буквар био – за одрасле . Да смо га добили , имали бисмо рашчишћене бар основне појмове . Вратили бисмо се себи и још једном кренули испочетка . Оваако смо остали без буквара и без Душана Радовића . Али ако бисмо једном и ми на великом планинском венцу клесали главе наших великана , један од ретких који би то заслужио , а имао и одговарајућу главу , био би Душан Радовић .
( 1984 )
Антологија српских похвала ( XIII-XX век ) – Јован Пејчић , Београд , 2006 .
101