www. knjizevnicasopis. com / broj-34
— У курјаке, курво! А кобила јој одговори:— Била сам у курјацима, али су курјаци њему пријатељи па ме проказаше. Онда баба изиђе напоље, а царев јој син рече:— Е, баба, ја сам тебе служио поштено; сад ми дај што смо погодили. Баба му одговори:— Синко, што је погођено оно ваља да буде. Ето од дванаест коња бирај кога хоћеш. А он рече баби:— Та што ћу бирати, дај ми онога из буџака, губавог, за мене нису лепи. Онда га баба стане одвраћати:— Како би ти узео оног губавог код тако красних коња! Али он једнако остане на своме, говорећи:— Дај ти мени кога ја хоћу, тако је погођено. Баба не имајући куд камо, да му губавог коња, он се онда с њом опрости, па пође водећи коња на улару. Кад га одведе у једну шуму, отре га и уреди, а коњ сине као да му је златна длака. Онда он уседне на њега па га потрчи, а он полети баш као и тица, и за тили час донесе га пред змајеве дворе. Царев син како уђе унутра, одмах рече царици:— Спремај се што брже. И тако се брзо спреме, седну обоје на онога коња, па хајде с богом путовати. После мало, кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу:— Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? А коњ му одговори:— Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи. Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај. А њих двоје кад опазе за собом змаја где их тера, препадну се, те стану нагонити коња да брже трчи, али им коњ одговори:
— Не бој се, не треба бежати.
96