www.knjizevnicasopis.com/broj-34
А лисица му одговори:
— Ево је међу нама, створила се лисица, а ждребе лисичић;
него удри уларом о земљу па реци: „Дура, бабина кобила!“
Он онда удари о земљу уларом говорећи: „Дура, бабина
кобила!“
А кобила постане кобила као што је и била и уједанпут се са
ждребетом обри пред њим. Онда је он заулари и узјаше па кући, а
ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба му изнесе ручак, а кобилу
одмах уведе у коњушницу, па све жарачем, говорећи:
— У лисице, курво!
А она јој одговори:
— Била сам у лисицама, али су лисице њему пријатељи, па ме
проказаше.
Онда опет баба:
— А ти у курјаке!
Кад буде пред ноћ, царев син уседне на кобилу, па хајде у
поље, а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео на кобили једнако, а
кад буде око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене,
а он опкорачио некаку кладу, па седи на њој и улар држи у рукама.
Кад то види, препадне се, па скочи да тражи кобилу; али му одмах
падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме
курјачју длаку и протре је, а курјак уједанпут те преда њ:
— Шта је, побратиме?
А он му рече:
— Утекла ми бабина кобила, па не знам где је.
А курјак му рече:
— Ево је међу нама, створила се курјачица, а ждребе
курјачић; него удри уларом о земљу, па реци: „Дура, бабина
кобила!“
Он онда удари уларом о земљу говорећи: „Дура, бабина
кобила!“
А кобила постане кобила као што је и била и уједанпут се са
ждребетом обри пред њим. Онда је царев син заулари и узјаше па
кући, а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба му да ручак, а кобилу
уведе у коњушницу, па све жарачем, говорећи:
95