www. knjizevnicasopis. com / broj-34
трчи уз кобилу. Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу, па седи на њој и држи улар у рукама. Како то види, препаде се, па скочи да тражи кобилу, и тако тражећи је удари на некаку воду. Кад је види, онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па нзвадивши из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се уједанпут јави из воде:— Шта је, побратиме? А он јој одговори:— Утекла ми бабина кобила, па не знам где је. А рибица му рече:— Ево је међу нама, створила се риба, а ждребе рибић; него удри уларом по води и реци: „ Дура, бабина кобила!“ Онда он удари уларом по води говорећи: „ Дура, бабина кобила!“
А она одмах постане кобила као што је и била и изиђе са ждребетом на обалу. Онда је он заулари и узјаше, па кући, а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба њему да јести, а кобилу уведе у коњушницу, па све жарачем:— У рибе, курво! А кобила јој одговори:— Ја сам била у рибама, али су њему рибе пријатељи, па ме показаше. Онда опет баба:— А ти у лисице! Кад буде пред ноћ, он уседне на кобилу, па у поље а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео једнако на кобили, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се прене, а он опкорачио некакву кладу, па седи на њој и држи улар у рукама. Кад то види, препадне се, па скочи да тражи кобилу. Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку и протре је, а лисица уједанпут те преда њ.— Шта је, побратиме? А он одговори:— Утекла ми бабина кобила, па не знам где је.
94