www.knjizevnicasopis.com/broj-34
С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане
умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме
разговарати; па му најпосле рече:
— Ала имаш брза коња! Где га доби, тако ти бога?
А он јој одговори:
— Е, где сам ја добио онде не може свак добити. У тој и тој
планини има једна баба, па има дванаест коња за јаслама да не
знаш који је од којега лепши. А има један у буџаку коњ, као да је
губав, тако се чини, али он је најбољи; он је брат мога коња, њега
ко добије може у небеса ићи. Али ко хоће да добије од бабе коња,
ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па
ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, ко за три ноћи сачува
кобилу и ждребе, баба му да коња да бира којега хоће. А ко се у
бабе најми, па за три дана не сачува кобилу и ждребета, он је
изгубио главу.
Сутрадан кад змај отиде од куће, царев син дође, па му она
каже све шта је чула од змаја. Онда он отиде у планину к баби, и
дошавши к њој, рече јој:
— Помози бог, бако!
А она му прихвати бога:
— Бог ти помогао, синко; а које добро?
Он јој рече:
— Рад бих у тебе служити.
Онда му баба рече:
— Добро, синко. За три дана ако ми сачуваш кобилу, даћу ти
коња кога год хоћеш; ако не сачуваш, узећу ти главу.
Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац
до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није
била, и овај је колац све једнако викао:
— Дај, баба, главу!
Баба му ово све покаже, па му рече:
— Видиш, ови су сви били у мене у најму, па нису могли
кобиле сачувати.
Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да
служи. Кад буде увече, уседне он на кобилу, па у поље, а ждребе
93