www.knjizevnicasopis.com/broj
www.knjizevnicasopis.com/broj-34
Кад једанпут, али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем
повиче коњу под царевим сином и царицом:
— Забога, брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући.
А овај му одговори:
— А што си луд те носиш ту алу. Ногама у вретен, те њега о
камен, па хајде са мном.
Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а
ногама у вретен, те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ
се с њима удружи. Онда царица уседне на овога коња и тако отиду
сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века.
97