www . knjizevnicasopis . com / broj-34
шкољу , кратка , лирски сажета , звучно изванредно оркестрирана , с богатим асононцама , алитерацијама и римама , у којој је доживљај уклетости судбине сиромашних дат на посредован , модеран начин , у вишезначним симболима . Ова је песма наишла на неподељене симпатије критике . У целини пак Шантић је , попут свог великог узора Змаја , доживео популарност код најширих слојева читалаца и стекао ласкав назив народног песника , док су , с друге стране , његове чисто уметничке вредности неретко оспораване како у критици његовог доба тако и у познијим просудбама .
Насупрот Шантићу , највећем поклонику завичаја и родне груде којег је наша поезија дала , Јован Дучић ( 1874-1943 ) био је опседнут светом , нарочито " великим и умним Западом ". Преокрет у његову животу настао је 1899 , када је овај амбициозни Требињац напустио Мостар и отишао на студије у Женеву . По завршетку студија дошао је у Србију , где је ушао у дипломатску службу . Каријеру је завршио као краљевски амбасадор у Мадриду . По избијању Другог светског рата прешао је у Америку , где је у круговима наше емиграције деловао као огорчени противник НОБ-а . Започевши да пише врло рано ( прву песму објавио је 1896 . а прву збирку 1901 ), Дучић се у току своје педесетогодишње каријере непрестано развијао и уметнички усавршавао . У његову раду могу се издвојити три главне фазе : прва , војиславовска , до одласка у Женеву , друга , парнасосимболистичка , до Првог светског рата , и трећа , постсимболистичка . Покретачки принцип тог развоја била је тежња к савршенству , стваралачка самодисциплина , надилажење достигнутог , што се испољило у двоструком смислу , према већ објављеним песмама , којима се непрестано изнова враћао , мењао их , поправљао или сасвим одбацивао , и према новим песмама , у којима је настојао да буде не само занатски беспрекоран него и мисаоно што продубљенији , што језгровитији у изразу , да прошири раније видике и открије нове симболе . За разлику од већине наших песника , своју најбољу књигу објавио је на крају , а не на почетку своје песничке каријере . Слављен у раздобљу модерне као мајстор форме , одличан версификатор и поклоник западњачког духа , он је мисаоно и уметнички достигао врхунац у последњој збирци , Лирика ( 1943 ).
67