www . knjizevnicasopis . com / broj-34
некоректног китњастог стила ". Неугодно дирнут том критиком , Шантић је у даљем свом раду настојао да пише што боље , да му стил буде што коректнији и што једноставнији . Као и други тадашњи песници радо се прихватао строге и концизне форме сонета и у тој врсти дао неке од својих најбољих песама .
Поезија Алексе Шантића креће се у целини између два традиционална опредељења , између личних и колективних осећања , љубави и родољубља , идеалне драге и напаћеног народа . Као љубавни песник развиo се под утицајем муслиманских народних песама , севдалинки . У његовим песмама дочаран је оријентални амбијент башта , шедрвана , бехара , шарених лептира ; девојка која се у њима појављује сва је окићена ђерданима , бујне , изазовне али ипак скривене лепоте . Песник је занесен тим раскошним светом , али он није никада у њему , већ га посматра прикривен , с бојажљиве удаљености . Чежњиво , чулно казивање често прелази у тугу због неостварене љубави , промашености у личном животу и усамљености . Његова песничка интима прожета је снажним породичним осећањем . У великој елегији Претпразничко вече , његовој најзначајнијој песми , оловну тежину усамљености у опустелом дому олакшава , с једне стране , сећање на детињство и на идентичне вечери око распламсале ватре на огњишту , а с друге , утеха коју му доносе песме , и његове " и другова свију ". Осећање братске љубави шири се у све већим и већим круговима : на породицу , на пријатеље , на живе и мртве српске књижевнике , на цео српски народ , на природу . И његова социјална и патриотска поезија обасјана је светлошћу породичног огњишта . У песми Моја отаџбина домовина је као родни дом , а сви припадници народа као рођена браћа . Везаност за родну груду , дубока је и трајна , кидање те везе изазива најдубљи бол у песниковој души . У некима од својих најпознатијих песама изразио је тугу због оних који заувек напуштају домовину и одлазе у туђ свет . Више од других песника наглашавао је патњу и мучеништво као најважније моменте у историјској судбини српског народа . Тема мучеништва народа прожета је осећањем његове непобедивости , чак ни смрт не представља крај борбе , него само њен наставак ( Ми знамо судбу ). У низу песама исказао је патњу и величину радног човека , сељака и радника . Међу њих тематски спада и најлепша песма коју је написао , Вече на
66