www.knjizevnicasopis.com/broj-34
Подсећање | О поезији
О српској поезији с почетака XX века
У поезији се наставља оно што је започео Војислав Илић:
модернизација песничког израза и усавршавање форме према
великим узорима са стране. Узори су се, међутим, променили.
Војислав их је тражио у класичној старини и код руских
романтичара. Песници овог раздобља тиме се више не
задовољавају. Они уче највише код француских парнасоваца и
симболиста. "Мешавина Парнаса и симболизма" јесте основно
стилско обележје поезије српске модерне. Прелаз између
војиславизма и поезије модерне чине два песника из
Херцеговине, Алекса Шантић и Јован Дучић, који су заједно с
приповедачем Светозаром Ћоровићем на прелазу између два
века развили врло живу литерарну и културну активност у
Мостару. Њихово гласило Зора (1896-1901) спада у најбоље
српске часописе тог доба. Та два песника, у првој фази свог
рада оба војиславовци и, заједно с М. Митровићем и М.
Јакшићем, најважнији песници деведесетих година, достижу
пуну стваралачку зрелост у првој деценији овог века и у поезији
модерне
обележавају
два
супротна
пола:
Шантић
традиционализам, а Дучић модернизам и западњаштво.
За разлику од већине песника свог доба, који су се све
више европеизирали, Алекса Шантић (1868-1924), певајући о
слободи, српству, социјалној правди, остао је до краја веран
националним и социјалним идеалима прошлога века. Снажна
приврженост родном Мостару, где је провео читав свој живот,
унела је у национална и социјална осећања којима је певао
непосредност личног доживљаја. Прву песму објавио је 1886, а
прву збирку песама 1891, за којом је дошао низ нових (1896,
1901, 1908, 1911, 1918, 1929). У његовом књижевном стасању,
поред Илића, највећи је удео имао Змај, а од страних утицаја
најважнији је немачки, посебно Хајнеов. Сав заокупљен високом
улогом коју је наменио поезији, Шантић, нарочито у почетку,
није поклањао веће пажње песничкој форми, те су његове
песме често наилазиле на неповољан пријем критике. Б.
Поповић је приметио поводом треће збирке, да његове песме
"показују све мане некоректног стила и нарочито мане
65