www.knjizevnicasopis.com/broj-34
Илузија смисла | Милица Јефтимијевић Лилић
ИЛУЗИЈА СМИСЛА
Била сам убеђена да речи,
Мој највећи посед, долазе из мене,
Да моја својина су, моја крв, мој дах
Док не спознах варку само крик био је мој,
Речи су, баш те исте, већ дали свету
сви претходници, поседници истог грча,
Истог мрака и сјаја.
И све њихово је, форма и звук,
Првенство истине
До које, верујемо,
дошли смо сами.
Откад већ под истим бременом
Посрћу ини из безвремена
И с истом надом речи држе се,
С вером у спасење.
Пролазимо и залуд се узрујавамо