www.knjizevnicasopis.com/broj-34
Непознат немир гура нас у то
Или одјек празнине
Или бекство од свега,
терор сати што бесмислено нижу се
душу и лице гужвајући.
Но, док гине се на све стране,
Неутешно од неизлечивих болести пати,
У безнађу потону свет ваш и мир,
А устрељени случајним хицима
Диљем планете недужни падају,
и све бесмилсенијим чини се сваки дан,
Илузијом стварања заштићен,
Свако је бар на кратко, безбедан!
Пре нас кроз исте дрвореде
Прошао је ветар, када је ветра било,
А лишће није говорило
Друкчије него данас.
Само су нам ћутања иста,
Тишина што огласила се именом нашим.
18. 8. 2016.
54