www.knjizevnicasopis.com/broj-34
Кад би се море шетало,
од Бара до Црвеног чота,
стварно ником не би сметало,
била би то права дивота;
јер, нико не би могао рећи
да море видео није,
они најмлађи и они већи,
из Шида или Инђије.
Кад би се море скитало,
попут путујућег циркуса,
много би збрке настало,
било би правог џумбуса.
Замислите: на барској плажи
туриста своје море тражи да ли је сан или јава:
куд неста јадранска пучина плава?!
„Где да се купам, кад нема воде,
стварно, куд ли то море оде?!“
Хеј, мој весели куме,
одшета Јадран у сремске шуме,
па, ако ти се баш исплати причекај га док се не врати.
Заиста, кад би море хтело
да мало протегне ноге,
догодио би се милион чуда
и смешне ствари многе.
52