www.knjizevnicasopis.com/broj-34
РАЊЕНЕ ЖИВОТИЊЕ
I
били смо тешке смрти на крилима брзине
само нас је страх хранио
у устима ватре остављали смо тело
газили смо кожу кроз пепео ватре
не знасмо шта долази после ноћи уопште
заборависмо како смо волели
наше су љубави такође биле рањене животиње
ми смо били рањене животиње у нашим љубавима
размењивали смо себе са другима
лица нам се умножавала у нашој малобројности
били смо други што не знаше друге
били смо многи, да л' постојасмо, претпостављасмо
били смо давнашњи, уморисмо наш глас
сахранисмо наше шуме у нашим гранама
и заспасмо у корењу тишине
II
наше корење је такође трулило у тишини
миловасмо змије од меса без додира
изградисмо ледене замке у нашим срцима
у тами имагинарних вођења љубави
у залеђеним срцима замака
љубили смо ватру на устима тела
били смо рањене животиње у нашим пећинама
уморни стражар наше крви био је страх
страх је био тај који је чувао кућу наше крви
изгубисмо време и бејасмо заглављени у тренутку
животиња у нама гребе мермер
као папир што цепа своју реченицу
41