www.knjizevnicasopis.com/broj-34
као унезверена реченица што цепа свој папир
ми кидамо чворове омче живота
ми немамо его за ношење него лаж
КАМЕНО ОГЛЕДАЛО
У знојавом месу ноћи
живот, та тешка грива
баца прашину ништавила у ваздух
ка неонским светлима реклама што звоне
према сенкама иза челичних решетака
постери се крећу преко уморних булевара
смех разбија камено огледало
времена, свиленим чекићем
кристали ветра
бивају разбацани около рукама ноћи
гомила у паради игра док прилазе
као сјајне златне полуге
у залеђеним очима ноћи
сузе усамљеног коња што цвили тихо
сјаје
живот, та тешка грива
лети тамо вамо
у угашеном даху звезда
стари коњ умире
на дрхтавом снегу
стари коњ умире
коњ што једном је рођен као мала звезда
гледајући према свету стојећи међу питањима
на снегу што стење
42