www.knjizevnicasopis.com/broj-34
речи само и само речи
су очекиване од живих
те бескорисне речи узалудне
сада све је готово, ни ветар
ни раздрагани жамор црва у дрвећу
ни месечине у ноћи
ни проклета тама
ни живахан смех сунчеве светлости
неће миловати његову кожу
о птице вратите се, летите високо горе, около наоколо
цвилите, пустите своје сузе у његово избледело лишће
нека то буде последњи поклон живота за дрво
о птице летите високо, около наоколо, три пута још
на месту где дрво је умрло у овој радосној шуми, потпуно само
ИЗГУБИСМО СЕ У НАМА САМИМА
разговарале смо
иза камина
самоћа и ја
оставиле смо гласове на стољњаку
и одшетале
плави месец је такође шетао са нама
мачка боје лешника гледа заслепљено
треперећа црвена светла
стајала је и гледала у сенке
испреплетаних духова
што падоше у воде Боскаде
као усамљени лав
протежући се неко време
39