www.knjizevnicasopis.com/broj-34
црвени каранфил на твојим грудима
белешке из филозофије под твојом кошуљом
помисли на улице у којима си вриснуо шетајући
оног поподнева што беше чисто и јасно
као дрхтав лист на киши
помисли на оне пријатеље и оне пророке
за које не знаш где су сада
ако се време изненада смрзне мрачним погледом
у јадниковим тужним очима
растући као тумор у твојим очима
ако ништа и нико не може умирити
жалост у теби
помисли на живот, ту луду вештицу,
и човека, живота детета
са којим се осећаш повезан чистом љубављу,
тог мргодног другара
тај океан без дна
и насмеши се
са великим цветом у својим очима
ПОСЛЕДЊИ ПОКЛОН
на месту где је усамљено дрво умрло
птице лете три пута, високо горе, около наоколо
тек да понуде жалост вилама лишћа
заштити га, заштити
коначан сан овог доброг дрвета
благосиљај га умирујућим речима
са зрацима тек рођене звезде
покриј његово невино стабло
обмотај му усамљено тело
умирујућим речима
38