www.knjizevnicasopis.com/broj-34
Тако сам пошла у пропаст без најмање бриге, и ево сам
ваљана опомена свим младим девојкама чија је таштина већа од
њихове врлине.
А то је само један од многих савета које она путем свог лошег
примера упућује читаоцу апелујући на његову моралност.
Дигресија
Метод који аутор користи је такође наметање морала
кроз овакав лик, што је јако вешто. Дете ћете научити да се боји
ватре када оно само увиди да је ватра врела. Јако вешто, с
обзиром на то да се у исто време и саосећамо са Мол. Сетимо се
Робинзона који поставља стубове морала по свом нахођењу и
пристрасном сећању на цивилизацију.
На тај начин ми добијамо утисак да она заправо није толико
негативна и неморална јер је своје неморалности свесна и не
подржава је. Тако се читаоцу стављају вођице те он наведен
Молином самоодбраном може да превиди да је њен злочин утолико
већи што она знајући да чини зло наставља са тиме. И сам Дефо
тврди у предговору како се ради о аутентичним мемоарима жене
чији је животни пут био веома шаролик, па би управо због својих
застрањивања требао служити читатељкама као опомена да саме не
поклекну пред сличним искушењима. Један од главних агурмената
којима се Мол брани је тежак положај жене у свету у коме
доминирају мушкарци.
Мол Фландерс је жена која тежи ка материјаној сигурности.
Сматра да је сиромаштво проклетство врлине, а лепота узрок
порока. Њен идеал од детињства је ослобађење од било какве врсте
материјалне зависности. С обзиром на прилике живота у XVII веку с
правом можемо поставити питање - да ли је и како жена могла сама
преживети поштеним радом. Исто се пита кад размишља о новој
удаји пошто јој је муж побегао од повереника. Она нас заправо
извештава да су венчања последица смишљених планова, интереса,
трговине, а да љубав у томе нема удела, или тек врло мало.
30