www.knjizevnicasopis.com/broj-34
Након што ово каже ми заправо примећујемо колико је Мол
еманципована, па макар и по цену морала. У модерном тумачењу тај
њен квалитет могао би да оправда и олакша моралну тежину њених
(не)дела.
Неки
историчари
књижевности
сугеришу
да
је
осамнаестовековно приповедање заробљено између потребе за
стварањем новог, убедљивог дискурса о индивидуалној аутонимији
и жеље за уздизањем појмова социјалне обавезе и каузалности.
Дефо ублажава ову напетост жртвујући друштвене обавезе
ради индивидуалне аутономије. Тиме он на неки начин оправдава
Молино скандалозно понашање.
Савремена читања Мол Фландерс наглашавају њену отуђеност
и еманципацију из друштв а у коме доминирају мушкарци. Тим
тумачењем њен живот се анализира као врста самоочувања којим се
мотивише њено понашање.
Модерни критичари Молин индивидуализам третирају као
једини успешан пример осујећивања карактера патријархалног
аутотритета у роману тог времена. Тим заслугама се неморалност
њених поступака баца у сенку. Може се рећи да је то делимично
тачно, али и неубедљиво да Мол ради то што ради како би
тенденциозно срушила патријахалне моралне вредности. С правом
се онда можемо запитати да ли то значи да по модерном тумачењу
моралистички коментар у роману није потребан као одбрана
јунакиње.
Али, морамо се упитати колико је та вредносна рачуница
оправдана и колико је та оправданост производ промењених
вредности модерног друштва и пишчевих метода одбране своје
јунакиње. Када се наброје сва Молина недела није тешко видети да
је њен живот пун моралних падова са светлом тачком само у
затвору, када је мислила да јој је смрт на вешалима неминовна. Чак
и тада можемо да се запитамо колико је њено кајање искрено. Да ли
наш модерни осећај за морал дозвољава толико прекршаја зарад
стабилног живота у вишем сталежу?
31