Časopis za humor i satiru "Šipak" Šipak, br.64. новембар 2017. | Page 4

Народ се наједе ко сироче на даћи, тек кад умре неко са власти.
Славица Јовановић
Новембар 2017.
АФОРИЗМИ
ФЕТИШ И да ме спрже жарачем.
(Победничка песма “Сатира фест 2017”) Мој фетиш...
Највише се боји онај
кога се сви плаше.
Обећавао нам је брда
и долине,
себи је остављао само
куле и градове.
Ако вам је тежак
живот,
покушајте с нечим
лакшим!
Живи у нашим
срцима.
Крајње је време да
дигнемо руку на себе.
Не верујем вам више.
Верујем вам исто.
Наш пут је коначно
без трња.
Остало нам је у
петама.
Узели смо судбину у
своје руке.
Опрости нам боже,
јер не знамо шта
чинимо!
Многи су због златне
средине,
стали на пола пута.
Попели су ми се на
главу да ми покажу
пут.
Зоран Ранкић
Број 64. Година VI
Мој фетиш је да ми претиш.
Можда вам ово чудно зазвучи, Мој фетиш је да ме неко удави
Можда чак и нелогично, У кофи воде,
Некоме страшно, Па да ме прободе
Некоме смешно, Зарђалим мачем,
Некоме можда и погрешно. Мој фетиш је да плачем
Свако нека сам одлучи. И да патим.
Али... А да ми затим
Мој фетиш је да ме неко мучи. Кап по кап удара по сред чела данима.
У мени притајен чучи Ништа ме друго не занима.
Порив да патим. Да ме закључају у гасну комору,
Ја сањам да ме у масовној тучи Да видим Содому и Гомору.
Неко премлати. Осећам болесну љубомору
На пример – жандарм пендреком. Према онима
И да се нађем у неком Којима је све то већ пошло од руке.
Уличном метежу Желим паклене муке
И да ме онда вежу... Да доживим.
Пуно би могло да ми значи Ма ни вене ми нису секли
Да ме спале на ломачи. Тупим жилетом...
Мој фетиш је да ме неко тлачи. Не може то...
Да ме малтретира, Гледали су ме бледо,
Пушку репетира А онда су ми рекли:
И да ме стреља. „Па где ћеш већег мучења
Е то је једина моја жеља. И горег јада,
Или још боље: Него што живиш управо овде
Да неко покуша да ме закоље. И сада?―
На далековод да ме прикаче Симонида Бањеглав