Живот је саздан од разних уступака и зато смо уступили део плате и пензије.
Милорад Ћосић Ћоса
А Ф О Р ИЗМ И Новембар 2017.
Број 64. Година VI
* Грађански рат је мнпге тещкп ппгпдип, али и ппмиреое би мнпгима тещкп палп.
МАЂАРСКИ ПАСОШ
- Упрскао сам ствар!-рече ми пријатељ улазећи у аутомобил. мали. И ја треснух, да сам био као дете несташан, па ме је баба плашила да ће ме Унгур однети и Талтош изгазити, какве црне бајке?
* Дпбрп, акп већ не мпжемп да се пдмарамп на живпписнпј плажи, немпјте нам нудити, за утеху, живи песак!
* Защтп впдећи кругпви пдавде изгледају кап пмше?!
* Дпбрпсуседски пднпси налазе се на ппзитивнпј нули. Гпдине заједнищтва ушиниле су свпје.
* Нпва истпријска истина: партизани и шетници, с једне стране, ратпвали су прптив шетника и партизана, с друге стране.
* Бптпви унпсе смутоу међу ппщтене лажпве, кпје саврщенп разумемп.
* Кап средопщкплац дпбијап сам стипендију пд щест хиљада динара. Данас ми тп пдбијају пд пензије.
- Шта? Не дадоше ти држављанство?- зачудих се.
- Ма какви! Пропаде ми све! И посао у Немачкој и силне паре које дадох на часове језика …
- Чекај, теби је баба Мађарица, а и рођени су ти сви у Бачкој за време рата. Где си омануо?
- Ех, пре је то било лако, уђеш, седнеш, јунапот, сербус, кесенем, одмах рачунају да знаш језик, туп, пасош у џеп, па путуј у ЕУ и ради где хоћеш и колико хоћеш. Међутим, сад су пооштрили критеријуме, мораш бре, да знаш језик течно. Да си само могао једним оком провирити, пуна чекаоница Милана, Радована, Драгана, Радмила, Станислава, све сами Мађари.
- Па ти бар мађарски знаш, изненадио си ме кад сам те чуо.
- Ма слушај шта је даље било. Прозову ме, седнем ја преко пута човека који интервјуише кандидате. Чкиљи, очи му беле, одмах те страх спопадне кад га видиш. Ни пет, ни шест, пита ме, које ми је баба приче причала кад сам био
- А он?
- Црче од смеха, вели, и сам је био такав, похвалио ме да нисам као други, формалиста који хоће пасош било мађарски, или све једно који други, само да би после у Немачкој или ко зна где по Европи радио. Најзад неко кога може са уживањем да интервјуише, говори ми, а сече ме очима као бритвама. Извади из штаницле мекику, шта је ово? Лангош, рекох му. Окрете се па дохвати неку књигу, отвори је, пита, ко је ово на слици? Шандор Петефи, одговорих. Добро, каже он мени, а шта је он био?
- И? Шта му рече?
- Рекох му, Шандор Петефи је био Србин.
- Трик питање, сви се на то упецају.
- Џабе све, сад морам ископати румунску или бугарску бабу, па да бежим одавде у неку земљу која није лидер у региону.
Миле Пушкарић
Анђелкп Ердељанин( 1941-2017)
Зоран Михаиловић