У свету постоји једно царство , а код нас царство једнога .
Братислав Костадинов ( победнички афоризам “ Сатира фест 2017 ”)
А Ф О Р И ЗМ И Новембар 2017 .
Број 64 . Година VI
ДОБРО ЈЕ ... Добро је , овако одржавам тонус мишића .
Паметни умиру за отаџбину . Они други гину .
* * *
Прети нам невиђено благостање . Паника је утемељена на лажним обећањима .
* * *
Извршене су корените промене . Уместо балвана сада су цепанице .
* * *
Срби су у ратовима увек били на правој страни . Тамо где се гине .
* * *
Сваком политичару су државни интереси на првом месту . Одмах иза личних .
* * *
Код оваквог благостања сви треба да буду задовољни . Али , већина се инати .
Љубомир Илић
( Победничка прича “ Сатира фест 2017 ”)
Пробудило ме Сунце . Прво што помислих Добро је , ту је , сија још увек . Спуштам стопала на под , Добро је , и гравитација је ту .
Одтетурам некако до кухиње да приставим кафу . Сипам воду у џезву , укључим шпорет , отворим кантицу са кафом и имам шта да видим , остала само прашина . Куд ћу , шта ћу … искључим шпорет и помислим Добро је , шпорет је искључен на време и струја није много потрошена .
Улазим у каду , пуштам воду , а вода ледена . Бојлер ради искључиво ноћу . Значицрк ‗ о ! Добро је , могла је струја да ме убије .
Журно се облачим да не закасним на посао . Имам пар кошуља и панталоне . Добро је , не морам много да размишљам шта да обучем .
Стижем на посао . У канцеларији позната , намргођена лица , једва отпоздравише добро јутро . Добро је , неће ме питати како сам , ионако знам да их не интересује .
Пауза за доручак и кафу . Кафа , прва од јутрос ! Од среће заборављам да ми је доручак , који сам припремила синоћ , остао у фрижидеру . Добро је , не морам да размишљам шта ћу за ручак .
Улазим у градски превоз . Уобичајена гужва . Држим се за рукохват , пребацујем тежину тела с једне на другу док аутобус улази из кривине у кривину . Размишљам ,
Поново сам код куће . Тек под тушем сетих се да нема топле воде и да нема кафе . Одлазим до кухиње , отварам фрижидер и узимам свој несуђени доручак . Добро је …
Марина Раичевић
Комшиницина лоза стигла је и до мога прозора . То је најочитији зов природе !
Једна познаница донела је скоро на свет црно дете . Протекле године радила је на смештају избеглица !
Некад ме жена звала бомбоном , а сад карамелом . Не питајте због чега !?
Пришао сам зачараном сатиричном кругу , али тек кад сам им постао тангента !
Не беже сва деца џаба из школе . Неко и добије на кладионици !
Милоје Вељовић
Драгана Пашић