У свету постоји једно царство, а код нас царство једнога.
Братислав Костадинов( победнички афоризам“ Сатира фест 2017”)
А Ф О Р И ЗМ И Новембар 2017.
Број 64. Година VI
ДОБРО ЈЕ... Добро је, овако одржавам тонус мишића.
Паметни умиру за отаџбину. Они други гину.
* * *
Прети нам невиђено благостање. Паника је утемељена на лажним обећањима.
* * *
Извршене су корените промене. Уместо балвана сада су цепанице.
* * *
Срби су у ратовима увек били на правој страни. Тамо где се гине.
* * *
Сваком политичару су државни интереси на првом месту. Одмах иза личних.
* * *
Код оваквог благостања сви треба да буду задовољни. Али, већина се инати.
Љубомир Илић
( Победничка прича“ Сатира фест 2017”)
Пробудило ме Сунце. Прво што помислих Добро је, ту је, сија још увек. Спуштам стопала на под, Добро је, и гравитација је ту.
Одтетурам некако до кухиње да приставим кафу. Сипам воду у џезву, укључим шпорет, отворим кантицу са кафом и имам шта да видим, остала само прашина. Куд ћу, шта ћу … искључим шпорет и помислим Добро је, шпорет је искључен на време и струја није много потрошена.
Улазим у каду, пуштам воду, а вода ледена. Бојлер ради искључиво ноћу. Значицрк ‗ о! Добро је, могла је струја да ме убије.
Журно се облачим да не закасним на посао. Имам пар кошуља и панталоне. Добро је, не морам много да размишљам шта да обучем.
Стижем на посао. У канцеларији позната, намргођена лица, једва отпоздравише добро јутро. Добро је, неће ме питати како сам, ионако знам да их не интересује.
Пауза за доручак и кафу. Кафа, прва од јутрос! Од среће заборављам да ми је доручак, који сам припремила синоћ, остао у фрижидеру. Добро је, не морам да размишљам шта ћу за ручак.
Улазим у градски превоз. Уобичајена гужва. Држим се за рукохват, пребацујем тежину тела с једне на другу док аутобус улази из кривине у кривину. Размишљам,
Поново сам код куће. Тек под тушем сетих се да нема топле воде и да нема кафе. Одлазим до кухиње, отварам фрижидер и узимам свој несуђени доручак. Добро је …
Марина Раичевић
Комшиницина лоза стигла је и до мога прозора. То је најочитији зов природе!
Једна познаница донела је скоро на свет црно дете. Протекле године радила је на смештају избеглица!
Некад ме жена звала бомбоном, а сад карамелом. Не питајте због чега!?
Пришао сам зачараном сатиричном кругу, али тек кад сам им постао тангента!
Не беже сва деца џаба из школе. Неко и добије на кладионици!
Милоје Вељовић
Драгана Пашић