Časopis za humor i satiru "Šipak" Šipak, br.64. новембар 2017. | Page 2

КО ШИПАК ЧИТА, ШИПАК И ДОБИЈА!
Новембар 2017.
Број 64. Година VI
ДЕМОКРАТИЈА НАМ ЈЕ ЗАЈЕБАЛА ВЕК!
Добили смо демократију. Сада је највише имамо по глави становника. Углавном се
демократија и добија по глави. Стомак је често празан. Мада је сличан случај и са многим
главама. Осим, наравно, бојевим. Оне су пуне. Демократије.
А демократија пада са неба. Доносе демократију бомбама, а после је ни пушком не можете
истерати.
Неко би питао зашто терати оно што смо једва чекали да дође? Добро питање. Зато што је то
нешто лоше. Заправо, како коме. Политичарима, тајкунима, старлетама (какви мудри називи
за нечасне послове) и наравно, сатиричарима и није тако лоше. Заправо, овим последњима је
непријатно колико им је добро. Посла преко главе. А не пишу само романе. Већ и друге
књижевне врсте, међу њима и афоризме. Међутим, да скратимо. Не сатиричаре за главу, већ
овај текст о сатиричарима, јер ово није њихових пет минута. Пет минута или колико већ
редова је у овом броју добила демократија. О њој треба рећи неколико пробраних речи (из
Вуковог ―Црвеног бана‖), али неком другом приликом.
Овом приликом ћемо рећи да демократија има и својих лепих страна. Шалу на страну. Има и
од ње народ неке користи. На пример: пуни контејнери, празне фабрике и новчаници,
занимљиви ријалитији и вести на телевизији, паметни телефони и интернет. Али и шупаљ нос
до очију, мигове, осиромашен уранијум, трновит пут по Европи и полигон за препуцавање
великих сила... И да не пишемо више, заболеће нас рука, душа и она ствар: (глава) од толике
демократије. А рекосмо већ на почетку да имамо највише демократије по глави становника.
Ех, да се она још једе, не би нам
само уста била пуна ње, већ и
стомаци. Овако можемо до сутра
причати о демократији, од ње се не
живи. Захваљујући њој можете само
умрети од глади.
Закључићемо овај текст, јер смо
демократски растројени и на крају
ћемо рећи:
демократија нам је зајебала век!
Крај приче!
Миленко Косановић