darovati svetu svoj izum, što znači da si svoju želju prvo posejao u svoju
unutrašnjost. Zalivaj to nadom i upornošću, izrašće i daće ti plodove,
siguran budi. Ruke su mi umrljane zemljom, ali mi je ovaj posao prava
blagodat. Sve smo radili sa ljubavlju, niko od nas nije nikada ranije kopao
i sadio povrće, ali će nam dobri ljudi odavde pomoći. Doveli smo dvoje iz
sela Dobre vode i jedno iz Ivanja. Rekli smo istinu o sebi i naišli na
razumevanje. Seljacima je drago što smo mi obični ljudi, što želimo da
radimo isto što i oni, i što poštujemo njihovo znanje. Rekli su nam da imaju
prijatelje i rodbinu u gradovima koji postaju žrtve, kako bolesti, tako i od
obolelih. Jedan meštanin žalio nam se da je njegova sestra, sa sve mužem i
punoletnom decom, postala potpuno druga osoba. Nisam bila lenja da mu
ispričam kako joj može pomoći samo na jedan jedini način: da ih
zamišljna normalne i da shvati kako je to nešto prolazno. Eto, kažem ti, i to
sam iskusila, a moram da ti pišem sve šta mi se dešava. Ti si moj izvor
energije i moj centar sveta. Sada idem da spremim sa Dankom ručak,
onda se odmaramo i svako na svoju stranu, do večeri. Sinoć sam noćila
kod njih, večeras ću ponovo u svoju kućicu.”
“ Nisam cele noći spavao…Danas ne radim, pa ću da prilegnem. Čujemo
se…”
“ Vesna, postavljaj, ovo je gotovo!”– trže je glas iz kuhinje i ona ostavi
telefon. Danka je upravo sa šporeta skinula lonac čorbe koju je spremila za
ukućane.
“ Povrće i začini, mislim da će biti ukusno.”
“ Predivno miriše.”
“ Naravno, može se i bez mesa. Potrudila sam se da bude skoro pa
savršeno.”
Vesna je postavljala sto i razmišljala o tome kako je niko nije zvao iz
porodice, uopšte ih nije zanimalo gde je i sa kim. Starije generacije a i mnogi
pre njih, decenijama unazad, dozvolili su sebi da im se sopstvena deca ne
sviđaju. Ako nemaš sve njihove osobine, ako ideš u korak sa svojim
vremenom a ne sa njihovim, to je povod za svađu i raskol u porodici. Vesna