“ Kako sam krenuo, izgleda da hoću. A i noćas nam je tiho u zgradi, mora
da su se umorili.”
“Ljubim te…I dalje te podsećam, ako dođe do toga da ti je nepodnošljivo,
ima mesta.”
Nije odgovorio ništa ali je u sebi pomislio kako bi rado otišao kod njih. Niti
je video kako Vesna ljubi sliku na ekranu svog telefona. Ispričala je
drugarici o čemu su se dopisivali.
“Vidiš da je svrha vaše trenutne razdvojenosti, da on tamo uradi nešto
veoma korisno.” – reče Danka tiho, kao da se plašila da ih neko prisluškuje.
“ Šta mogu? Želim ga kraj sebe više nego bilo šta. Sada je sve drugačije. Ne
patim više, samo čekam, strpljivo ili ne, ali čekam jer znam da mora i ova
faza prođi. Ovo ludilo nas je spojilo, imamo situaciju koja nas veže.”
“ Da, morate se spojiti, verujem u vas. I jedva čekam da posadimo seme u
našu baštu. Ako ostanemo celo leto ovde, imaćemo svoje povrće, možemo
raditi i kod drugih, ne moramo se brinuti.”
Vesna se nasmeši i pogleda u zvezdano nebo.
“ Da mi je ovo rekao najbolji prorok na svetu, ne bih mu verovala. I šta da
mislimo? Da budemo zahvalni što možda stvaramo novu istoriju.”
“ Biće da je tako, drugarice…”
Sutradan
“ Kupljeno je seme i posađeno u naše plodno tlo. Ranom zorom krenuli smo
u Ivanje, jer smo znali da ga prodaju u onoj maloj prodavnici. Upoznali
smo i nekoliko divnih meštana, dali su nam savete za sejanje i održavanje
bašte, a mi smo uzbuđeni kao deca. Dobar korak, budi se dete u nama.
Kupili smo i crevo za vodu, jer je ono staro napuklo. Da znaš, dragi moj,
koliko ovo ima veze sa sejanjem semena u našoj podsvesti! Ti iskreno želiš