nije marila za mišljenja u familiji i komšiluku, ponašala se originalno i
kulturno je izbegavala ljude čije joj društvo ne odgovara, volela je urednost i
čistoću u kući, ali je smatrala da kući nisu potrebne skupe stvari, već
udobnost i jednostavnost. Volela je spremanje hrane ali ne i poslastica, bila
je kreativna u svojoj struci, volela je šetnje i boravke napolju, nije provodila
vreme u štrikanju i pletenju. A po njenoj majci, sve je trebalo biti obrnuto.
Otac se možda nikada ne bi setio šta je “loše” kod Vesne, dok ne čuje od
supruge. Sestra je sve više naginjala osobinama svoje majke, uživala u
statusu savršene kćerke. Gledajući u tanjire na stolu, Vesna se setila
odvratnog događaja, kada nisu tri dana sklanjali prljavo suđe sa stola, pa su
je proglasili ludom jer su je zatekli kako rasprema i pere.
Sada je ove ljude na Radanu, pa i komšije iz okolnih sela, smatrala svojim
najbližim. Gledala je u zbunjenog Arsena kako čita po internetu i trudi se d
shvati sve ono što ga do skora nije interesovalo, blizance kako razgovaraju o
ezoteriji i stvarno dosta znaju, Stefana koji se očinski ponaša prema svima,
Gorana kako pokušava da uvek drugima popravi raspoloženje, isto kao i
Danka. Osećala je toplinu i mir, dok je nedostajanje Davidovog prisustva
bilo nešto što je morala da prihvati. Poželela je samoću i otišla iz kuće
odmah nakon ručka, jer nije mogla obuzdati misli o njemu koji nešto
pokušava a u isto vreme bori se protiv sebe. I odjednom se postidela naleta
svojih misli koje su joj govorile da je njoj važniji odnos sa Davidom, nego
bilo šta u svetu. Zamišljala ga je kako šeta sa njom i kako piju kafu ispred
kućice, ili na istom krevetu čekaju san, zagrljeni kraj upaljene sveće. Vesna
je morala da kupi puno sveća, srećom, bilo ih je u crkvi, i manje i veće, po
potrebi. I ovaj put nije samo maštala, jasno je čula Davidov glas u glavi,
jasno je videla njegov lik ispred sebe, osetila dodir njegove šake na svojoj,
koža mu je bila topla, obrazi mekani. Prisećala se onih momenata, koji su
bili sva njena radost ali su bili istiniti. Ponovo je proživljavala prvi poljubac
sa njim, njegov strah kada je gleda u oči, njenu stidljivost i hrabrost,
iskrenost. Znala je da danas uspeva ono o čemu je samo čitala i pokušavala.
Gledala je film ispred sebe, satkan od njenih emocija, spreman da se
emituje kada mu dođe vreme. Ako nije mogla probuditi u njemu svetlo i
hrabrost svojim rečima, može manifestovati odnos sa njim. A to će se