ovaj, potpuno bolestan i beznadežan. Zamišljala je sebe kako se vratila na
posao, kako hoda ulicama gde su ljudi normalni, kako u njenoj porodici
vlada normalna atmosfera. Potrudila se da oseti harmoniju i sklad, tako što
je sebe upitala kako bi se osećala da je sve u redu. Uspela je da stvori
mentalnu sliku u svojim mislima i emocijama, da sve to gleda i doživljava
kao da se sve dešava sada, jer je za Univerzum sve sadašnji trenutak.
Zamišljala je kako se ponovo igra sa svojim sestričkinjama, mnogo su joj
nedostajale. Na kraju mentalnog filma, uputila je zahvalnost. Imala je ranije
problema sa tehnikom zahvalnosti ali sada je razumela šta to znači. To je,
jednostavno rečeno, osećaj da je nešto dobro i samim osećajem privlači još
bolje. Zahvalnost je uspešna rotacija misli.
Stigla je i poruka od Davida.
“ Idem na posao, čućemo se…”
Već se uplašio sinoćne slabosti ali bar sada mora ga razumeti. Prihvatio se
zadatka za koji neće biti plaćen, i taj posao biće najvažniji u karijeri.
Eno je Danka, nosi kafu u termosu i sendviče, smeši se jer zna da će je
Vesna grditi.
“ Valjda si došla kod mene na kafu, a imala sam šta i jesti.”
“Nema veze, htela sam da ti se pohvalim kakve sendviče pravim.
Vegeterijanski, preukusan a bez mesa.”
“Sedi, ne možemo napolju piti kafu ali pogled je predivan. Malo pre sam
uspešno odradila prvu manifestaciju. “
“ I mi smo jutros. Ja sam noćas loše spavala, stvarala sam film u glavi.
Goran kaže da stigne do pola pa se zbuni. Ostali su priznali da imaju
poteškoće ali svi će se dati na meditaciju. I Arsenu smo utuvili u glavu da
nam kvari prosek mračnim izjavama. Ipak mu je izraz lica drugačiji. Ponovo
jutros u grupi iste poruke.”
“ Bože dragi, Danka, zamisli šta nam se dešava! Zar smo ikada mogle
pomisliti da će nas ovako nešto snaći?”