Zvuk tišine ( e book) Zvuk tišine | Page 58

TREĆI DEO Malo kišice i njenog mirisa pomešanog sa suvom zemljom i travom, nije bilo na odmet. Vesna je zavolela i kišu i naučila šta znači “ples na kiši”. U prevodu, nemojmo se zatvarati pred svakom kišom. Ako je topla i blaga, šetajmo, pokušajmo da osetimo njenu lepotu. Ljudi se sklanjaju od sunca, od vetra, od snega i kiše, zbog tamnih oblaka ili svežine vazduha. Zadržavaju se ispred naslova dnevne štampe i ispred akcijskih artikala po marketima, slušaju ko je o kome šta rekao, gledaju ko se kako obukao i prate ko je kupio skupocenu stvar a ko je sirotinja. Veruju da ne umeju kreirati svoje živote ako političari nisu obezbedili, da je samo bitno u kakvoj se državi živi, da ništa ne može ako nemaš vezu do dobro plaćenog posla. Mnogi nešto čekaju i prestanu čekati kada ih to ošamari. Može se i bez punog novčanika imati lep dan, može se voleti i ono što su nas učili da nije za nas, jednostavno, treba probati. Ko zna šta sve u nama leži a nije dobilo šansu zbog blokada u prizemnom umu. “Dolazim kod tebe posle doručka, da se ispričamo, pa ćeš ti kod nas. Slažeš li se?”- stigla je poruka od Danke, dok je iskupljala svoje prljavo odelo. Da nije kupatila koje je dobila na služenje, morala bi sve prati na potoku. “Naravno, dođi. “ Imala je osećaj duboke smirenosti, sedela je pored otvorenih vrata i gledala kako kišica rominja. Slikala je tu idilu, pa onda i svoju kućicu, unutra i spolja, i poslala Davidu. Smejala se pri pomisli koliko će biti zaprepašćen, tip iz prestonice, uvaženi naučnik. I pre nego je Danka stigla, Vesna je uspela da ispuni svoju moralnu dužnost, po dogovoru Unije. Manifestovala je svet po starom, ili još bolji, samo ne