Zvuk tišine ( e book) Zvuk tišine | Page 54

ogromnu radost, sve se u njoj smejalo i opustilo. Lik voljenog čoveka bio je na jednoj strani a na drugoj ostatak sveta. “ Imam svoj koji pokriva celo područje Srbije. Uplatila sam za dva meseca unapred.” “ I kako je gore?” – izgovarao je lenjo dok je sedeo zabačen u svoju stolicu za radnim stolom. Ponašao se dominantno jer je video da se uzbudila i pomalo zbunila. Gledala mu je kafene, krupne oči, tamnu kosu prošaranu sedim, duguljasto tamno lice, svetlo plavu majicu koja mu je prelepo stajala na tamnu boju kože, čak je jasno videla i šake koje toliko voli…Bila je svesna da on nije ni najlepši ni najprivlačniji kojeg je srela, ali on je za njenu dušu najlepši na svetu i njegova pojava oživljava svaki atom u njoj. “ Već sam ti sve napisala. Posle one tvoje poruke danas, gledala sam uživo video na grupi…” “Znam, gledao sam i ja. Teorija o veštačkom ludilu javila mi se u mislima kada sam shvatio da su mi neki od komšija poludeli. Onda su me dočekali na poslu sa istom idejom. Postoji taj dokaz, fotoni koji stvaraju materiju a privlači ih DNK. “ “Znam, pričali smo o tome. Sada je jedino rešenje da ljudi shvate koliko je to tačno i da možemo poslati kontra talase.” “ Da, u stvari, neće ostati na tome. Smislićemo neke tehnike, neki način da to bude brže.” “ Mnogo sam se iznenadila kada si mi onako napisao. Pa, kako je u Beogradu, kako je u svetu?” On se ironično nasmejao, velika muka videla mu se na licu. “ Vesna…” “Molim?” “Šta da ti kažem? I sama si videla. Za nekoliko dana još je gore. Postaće i agresivni.”