najbližih. Roditelji su joj govorili da je luda i da moraju nešto učiniti sa
njom, poslati je na lečenje ili negde u crkvu na molitvu. Sestra joj se rugala
zbog samoće i neostvarene ljubavi. Od juče toga nema. Nema gledanja u sat,
nema posla i obaveza, nema ničega, osim nje same. I kada joj dođu drugi
koji su ovamo krenuli, neće joj biti tako blizu jer u komšiluku nema nijedne
kolibe.
Umila se na potoku i oprala šolju od kafe. Još malo je provela sedeći u
mestu, pa je krenula u šetnju, ispunjena nadom da će možda naći neku
napuštenu kuću. Radan planina je u svetu poznata po vazdušnim strujama
kakvih nema mnogo na svetu, razne legende postoje vezane za ovaj deo
sveta, i nešto od toga sigurno je istina. Gledala je u bistro plavetnilo neba,
behar je mirisao, svuda drveće i njihov beli ili roze cvet. Kraj aprila bio je
čaroban, nadala se još lepšem maju. Bila je ovde na izletima nekoliko puta,
ali sada je imala osećaj da nema pojma kuda se kreće. Ne bi mogla sama
stići do Đavolje varoši ili do motela za turiste. Samo je znala da je u blizini
selo Ivanje i da joj se javio lep osećaj pri pomisli na to mesto. “Možda su ti
ljudi dobri, možda bih mogla stupiti u kontakt sa njima. Oni ovde žive
zdravijim životom…pa naravno, nisu sigurno zatrovani. “
Lepo olakšanje ispunjavalo je ono mesto u stomaku odakle dolaze
predosećanja, uglavnom tačna. Šetala je stazom koja je napravljena za
pešake i bicikliste, ali nikoga nije bilo. Kao da je svet stao. Pitala se da li
njeni bivši ukućani osećaju grižu savesti, bar malo. Ona je njima ostavila
poruku na listu papira, na svom jastuku. “ Otišla sam da živim na nekom
drugom mestu, nemojte pokušavati da me tražite.” To je uradila u slučaju
da se neko od njih uspaniči. Ni rođena mati nije mogla više da je podnosi.
Hodala je još malo i reši da se vrati nazad. Pogledala je na internet preko
telefona i pročitala udarne vesti: Opasna sekta iz Engleske širi se
svetom, zahvatila i naš region! U nastavku dotičnog dnevnog tabloida,
opisano je kako se pojedinci povlače iz svog života u prirodu i tako kuju
planove kako da sruše religije, kulturu i tradiciju svojih naroda. Mnogi su
se požalili da su im članovi porodice pobegli bez traga. Nestajali čak i učeni
ljudi, doktori, profesori, glumci, umetnici, novinari, neki bivši političari,
ekonomisti…Sve u svemu, opasnost je vrebala sa svih strana, pa su i ljudi sa
vlasti morali da reaguju, da smiruju narodne mase, mada ni sami nisu znali