Zvuk tišine ( e book) Zvuk tišine | Page 31

“Meni je teško što mi je on jedina želja, ništa drugo me ne raduje. Njemu je deset godina više nego meni, oseća se staro i izgubio je živce, a odbija moju pomoć.” “Da, zbog toga što on beži od Vas jer je spoznao sebe u pravom svetlu kada vas je sreo. Prestanite da ga jurite i on će prestati da beži, jer dok jurite za njim, Vi bežite od sebe. Manifestujte odnos sa njim, da ste u harmoniji i radosti, tako ćete pomoći oboma. Imate na internetu sve o fenomenu “Chaser” i “Runner”. Samo se bavite sobom, videćete da tako treba.” Vesna je prećutala Davidu o ovome. Bilo je sve toliko jasno i mnogo je bolelo. I samo je trebalo da se preda božijoj volji. Nije mu više ništa zamerala, a ubrzo nije mogla o njihovom odnosu ni da razmišlja. Kada se spakovala za bekstvo, ispisala mu je sve, on je na to “hladnokrvno” odgovorio da mu ne pada na pamet da beži od svog posla i grada. Malo je bio brižan, pitao je kako će i kuda će sama, na šta se ona nije žalila. Begunca ne treba juriti, sam će se vratiti, držala se saveta. Napustila je svoje Lebane i otišla da traži mir. Sa svih strana sveta pristizale su poruke od prijatelja koji su uradili isto. Organizovali su preko društvene mreže tajnu grupu u kojoj se nalazio dogovor za Uniju koja će pokušati da spase svet. Pokretači su bili grupa Engleza, ali niko neće biti ni vođa ni glavni. Svi daju predloge i pišu što im je na duši. Vesna je poslala fotografije svoje kućice i planine, mnogi su bili zadivljeni. Kao i u svakoj istorijskoj situaciji, bilo je bogatih koji su se jednostavno sklonili u svoje vikendice ili vile u prirodi, dok su siromašniji pobegli a da nisu bili sigurni hoće li uopšte pronaći krov nad glavom. Mada je bilo bogatih koji su siromašnim beguncima pomagali. Svakome je bilo jasno, kako verniku tako i ateisti, da ovo može biti početak Apokalipse, ali na način koji nije očekivala nijedna religija. Ovo je borba između unutrašnjih stanja u ljudima, bez potezanja oružja. Sada je sedela pored potoka i osećala neopisivo nedostajanje. Nije ponela telefon da mu se javi ali osećala je očaj pri pomisli da još nije stigla poruka od njega. Kao da ga nije zanimalo da li je i kako je stigla. Odlučila je da što duže izdrži da se ne javi. Ovde nema razloga za patnju. Sada treba da isceljuje dušu i da preživi, ništa drugo. Teško jeste setiti se svog kreveta I kupatila, svoje karijere…I sve to je palo pod senku zbog strašnog ponašanja i