šta će, jer nikakve opasnosti nije bilo. Vesna oseti zahvalnost što je na vreme
otišla, ali je jeziva hladnoća ispuni. Ovo je poprimalo sve veće razmere,
može doći do mnogo goreg problema. Čitala je i da su se crkveni zvaničnici
podelili, jedni su pozivali na razum i ukazivali na ludilo koje zahvata svet,
drugi su koristili priču o sekti, da bi pridobili pažnju i slavu u javnosti.
“ Davide, ja sam ovde spokojna i čekam da mi dođe drugarica sa još
nekoliko ljudi.Čitam da je stanje, bar kod nas u zemlji, sve gore, ko zna šta
će se izdešavati. Molim te da dođeš ovamo, ne zbog mene već što je ovde
možda i najbezbednije. Trenutno se šetam, sve je bajkovito, nema naroda.
A sigurna sam da ću u obližnjim selima naći prijatelje. Ja ti želim da se
izboriš, ali ako krene još luđi haos, možeš ovamo.” – poslala je iskrenu
poruku onome kome ne bi trebala da se javi.
“ Za sada je sve ok. Nemam razloga da bežim. Među mojim kolegama
vlada zdrav razum a da li ćemo i dalje biti prihvaćeni, vreme će pokazati.
Pozdrav.” – glasio je kratak odgovor.
Poznavala ga je dobro, ovakvi odgovori krili su drugačiju pozadinu. Lagao je
i zbog toga se osećala nervoza. Razumela ga je, ne može da ostavi tako jak
posao i pobegne od stvarnosti.
“Razumem te i volim da ostanete mirni. Samo ti govorim, za svaki slučaj.”
“ Mislim da će ova buka trajati kratko. Trenutno se smatra da ste sekta,
verovatno si već saznala…”
Vratila se nazad, bilo je vreme za obrok, ali nakon razmenjenih poruka sa
Davidom, nije ni osećala glad. Pogledala je u tabak časopisa koji je ostao u
otvorenom koferu. Nije mogla da ostavi brojeve novina koje je obožavala i
redovno kupovala. Oni su još uvek opstajali, pisali su isključivo o lepšoj
strani života, o prirodi i ljubavi. Iznela je nekoliko primeraka, ponela ćebe i
hranu. Zadovoljno se opružila ispred kućice i pomislila, iskreno: “Briga me
za sve”. U jednom od poslednjih brojeva, postojali su tekstovi koji su skrivali
poruke da se obrati pažnja na ludilo koje se proteže. U jednoj od kolumni to
se moglo naročito osetiti.