tamo je direktor, još uvek. Živela sam u roditeljskoj kući, imala sam svoju
sobu i kupatilo koje sam sama sebi napravila, jer nas je bilo mnogo u
porodici. Sestra i taj njen muž žive sa dvoje dece na spratu, roditelji na
prizemlju, ja sam od tavana sebi opremila apartman. Isplatila sam kredit,
trajao je četiri godine. Lepo nam je bilo, sloga u kući i normalan život,
kakav je takav je…Sada sam u drvenoj kolibi jer su i oni poludeli.
Jednostavno su izgubili razum. Pobegla sam noću da niko ne čuje, sa dva
kofera i željom da se udaljim.
Sve je počelo pre nekoliko godina, kada su kreatori lažne stvarnosti doneli
odluku da zaplaše stanovništvo planete, novim svetskim ratom. Lično
mislim da se to desilo iz dva razloga: shvatili su da se taj veliki rat neće
desiti i da je Apokalipsa iz Biblije samo duhovni preobražaj. A ljudi su se
podelili u dva tabora: viša svest i niža, zarobljena svest. Društvene mreže
mnogo su pomogle da se razne istine šire ali i laži. Tako smo dobili šansu
da se odlučimo kakvi ćemo biti. Na ovoj teritoriji gde sam trenutno, država
Srbija, najveću propast doneli su mediji, dnevna štampa i neke televizije.
Histerično su krenuli u osvajanje ljudskih umova, negde, koliko se sećam,
2015. godine. Besplatni kanali koji su tada počeli da emituju rijaliti šou,
zaradili su milione evra, i još uvek ih nisu ukinuli. Učesnici u tim
emisijama žive tamo po dve, tri godine, a ostali ih gledaju. U
međuvremenu, emituju se emisije gde gostuju jedni isti, kritičari,
publicisti, političari, istoričari… Jedna ista ekipa i jedna ista priča. A priča
sažeto glasi: mnogo smo stradali u svojoj istoriji, svet nam nije prijatelj, i
niko nas ne može bolje sačuvati od trenutne vlasti. Živimo odlično i naš
narod je najbolji narod. Naš mentalitet je krasan i samo su loši ovi što se
bune.”
Dnevna štampa je osnovana od strane loših novinara a dobrih lažova koji
su pristali da im svaki naslov zvuči primitivno i luđe od naučne fantastike.
Štampali su ogromne tiraže jer je država stajala iza njih, a prodavali su se
dobro jer su jeftini. Svako novo jutro bilo bi obeleženo nastupajućim
crnilom, strašnim prognozama…Vlasnici i urednici tih medija redovno su
gostovali u jutarnjim programima i vestima, zastrašivali i trovali psihu
svakog dobrovoljca. Kažem tako, je niko ne mora da pristane ako neće. Na
drugoj strani imali smo i normalne medije, ali su početkom prošle godine