Sirmius, 305. godina (današnja Sremska Mitrovica)
“ Care, gospodaru, oni su sve uradili kako ste poželeli! Četvorica čuda čine, a
pridružio im se i peti, imaju učenika. Kip bogu Sunca, visok 25 stopa,
kameni stubovi za hram, školjke za česmu i bazen za vodu sa prelepim
figurama.”
Carska palata je odzvanjala koracima cara Dioklecijana, rimskog
imperatora, poznatog po velikoj ljubavi prema umetnosti i progonu
hrišćana. Dvojnost jednog čoveka, mrak i svetlost, stvaranje i razaranje.
“A kip Eskulapu? Naredio sam da se da se iskleše iz kamena.”
Sluga, koji se poklonio skoro do poda, pogledao je cara u oči, radostan što
ima dobre vesti.
“Jesu, care, možete se uveriti! Kip je zablistao, veličanstven je, sve kako ste
želeli! Mnogi nisu verovali, jer se proneo glas da su klesari hrišćani. Već se
priča kako su odbili zapovest, ali nisu. Isklesali su ga.”
Car je, poput kamene statue, nekoliko trenutaka gledao u čoveka ispred
sebe i naterao ga da se pokaje što je rekao isuviše. Zatim je odmahnuo
rukom u znak da je slobodan. Sama reč “hrišćani”, uzrujavala je celo
njegovo biće. Odgajan je u mnogobožačkom duhu i niko ga nije mogao
ubediti da postoji samo jedan bog. I da ljudi mogu imati deo tog boga u sebi.
I da je onaj nesretnik, kog razapeše u Jerusalimu pre tri veka, bio njegov
sin. Neko posebno stvorenje, šta li već? Ali je njegovo učenje svakako uspelo
da mu razori porodicu. Supruga i kćerka izjasnile su se kao hrišćanke i više
nisu u palati imale ni ugled ni slavu. Živele su u posebnim, siromašnim
odajama, sa slugama, nisu imale ništa osim hrane i siromašne odeće.
Dioklecijan je 303. godine objavio edikt kojim je predviđeno rušenje i
spaljivanje svega što je hrišćansko, pa i sam progon pripadnika tog pokreta.
Edikt nije pomilovao ni hrišćane iz same elite.
Smatrao je car da je to bogohuljenje, njihovo učenje i samo spominjanje
Ješue Nazarena. Verovao je da je taj momak bio na ivici ludila ili samo
buntovnik koji želi nešto dokazati. I sada, dok je gradio Sirmius i ukrašavao
ga kamenim statuama i hramovima, proneo se glas da su njegovi miljenici u
potaji hrišćani. Pokušavao je da savlada bes i da ubedi sebe kako to nije
istina, jer su oni ispunjavali sve njegove zapovesti. Grci, Nikostrat, Klaudije,