3:4 Malo ih zaminuh, i nađoh onog koga ljubi duša moja; i uhvatih ga, i
neću ga pustiti dok
ga ne odvedem u kuću matere svoje i u ložnicu roditeljke svoje.
4:7 Sva si lepa draga moja, i nema nedostataka na tebi. 4:8 Hodi sa mnom
s Livana, nevesto, hodi sa mnom s Livana, da gledaš s vrha amanskog, s
vrha senirskog i ermonskog, iz pećina lavovskih, s gora risovskih. 4:9
Otela si mi srce, sestro moja nevesto, otela si mi srce jednim okom svojim i
jednim lančićem s grla svog. 4:10 Lepa li je ljubav tvoja, sestro moja
nevesto, bolja je od vina ljubav tvoja, i miris ulja tvojih od svih mirisnih
stvari. 4:11 S usana tvojih kaplje saće, nevesto, pod jezikom ti je med i
mleko, i miris je haljina tvojih kao miris livanski. 4:12 Ti si kao vrt
zatvoren, sestro moja nevesto, izvor zatvoren, studenac zapečaćen.
4:16 Ustani severe, i hodi juže, i duni po vrtu mom da kaplju mirisi
njegovi; neka dođe dragi moj u vrt svoj, i jede krasno voće svoje.
5:1 Pođoh u vrt svoj, sestro moja nevesto, berem smirnu svoju i mirise
svoje, jedem saće svoje i med svoj, pijem vino svoje i mleko svoje; jedite,
prijatelji, pijte, i opijte se, mili moji!
5:2 Ja spavam, a srce je moje budno; eto glasa dragog mog, koji kuca:
Otvori mi, sestro moja, draga moja, golubice moja, bezazlena moja; jer je
glava moja puna rose i kosa moja noćnih kapi.